Подсетник

„ПОЛИТИКА ЗА ДЕЦУ”, НЕКАД И САД
Ризница нежности, радости и мудрости
Овај изузетни подлистак за најмлађе читаоце у најстаријем српском живом дневном листу излази скоро деведесет година. Он је антологија, сваштара, песмарица, енциклопедија, забавник. Ту пишу, цртају и уређују велики мајстори. Њихова рука осећа се у свему што нам деценијама доноси ова златна школа племенитости, знања и игре. Од 2009. подлистак је преполовљен. Пошто се у новинама најбоље види дух доба, остаје питање: шта се то заправо преполовило у нама?

Пише: Драган Лакићевић

У четвртак, 16. јануара 1930. године изашао је први број „Политике за децу”.
У Политици, нашим најстаријим живим новинама, „Политика за децу” била је више од подлистка.
Претходила му је „Дечја страна” – приче, песме, знања, вести, сличице и укрштенице, занимљивости – за најмлађе. „Дечја страна” била је једна страница „Политике”, а „Политика за децу” имала је две стране на формату новина, односно цео један лист. Те две стране биле су подељене на по две, штампане попречно. Кад се подлистак извади из новина, и пресавије, добијају се четири странице – „Политика за децу”.
Сећајући се 90. годишњице „Политике за децу”, недавно је Политика забележила да је само до Другог светског рата „мала Политика” изашла више од 550 пута.
„Политика за децу” имала је своје оригинално заглавље – мисли се да га је „решио” Брана Цветковић, маг песничког, новинарског и позоришног живота оног времена: у врху стране, по средини, знаменитим Политикиним словима, заглавље новине-мајке, а испод, писаним словима: за децу. У левом и у десном углу, окренути једно другом, у фотељама седе девојчица и дечак и свако држи своје новине... Тако су замишљене породичне новине: Политику великог формата читају родитељи, а Политику малог формата – деца. Замислимо поподне, у кући: свако чита своје новине.
Новине за децу личе на децу: мале, веселе, разноврсне, шарене. Уз то, забавне, поучне, илустроване.

ПРВИ БРОЈ

Због близине Божића и Нове године, на насловној страни првог броја из 1930. штампана је илустрована Андерсенова прича „Јелка”. Превод са данског. У то време већином се преводило само с великих језика. Бајка је „посрбљена” – њени јунаци имају наша имена: чика Сима и тета Јуца.
Андерсена ће се „Политика за децу” сећати често, па и у априлском броју, исте године, опет у духу новина:
На јучерашњи дан навршило се равно сто двадесет и пет година од рођења најомиљенијег дечјег писца Андерсена. И мали читаоци „Политике за децу” имали су прилике да у своме листу читају дивне приче овог великог приповедача. Поводом Андерсенове 125-огодишњице варош Копенхаген, престоница Данске, подигла је за спомен песника, крај саме морске обале, велику фигуру Виле Приморкиње, о којој Андерсен често говори у својим причама. Та лепа фигура види се на нашој слици.
Вила Приморкиња доцније ће добити име Мала Сирена.
Објављена је и Андерсенова слика.
Приче Виктора Игоа и Лава Толстоја казују да су за децу писали и највећи светски писци.
Умногоме, препознаје се уредничка рука Живојина Вукадиновића, уредника знамените едиције „Златна књига” и њеног, опет забавног, књижевног и поучног додатка „Шарени део”. „Златна књига” стартовала је исте године кад и „Политика за децу”.
На другој страни, крупнијим словима, обраћање читаоцима:
Децо,
Свакога четвртка од данас добијаћете и ви своје новине: ту ће за вас бити лепих песама, дивних прича и разних слика, загонетака и тако даље. Сваког четвртка излазиће „Политика за децу”, са четири стране, које ћете моћи извадити и сачувати и на крају године имаћете једну лепу књигу, ако те бројеве укоричите.
Те укоричене дечје новине у годишњим комплетима и сада чине велике књиге, препуне одабраних племенитих садржаја намењених онима који се воле и који се хране, не само да им јачају мишићи, већ и знање, воља, машта, самопоуздање.

АНТОЛОГИЈА, СВАШТАРА, ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

Дух Јована Јовановића Змаја и његових листова за децу био је увелико жив. О томе сведочи и један лаки ребус у првом броју: са словима Ч и Ј, и сликама кике, сове и змаја: Чика Јова Змај. Решења ребуса, задатака и укрштених речи објављују се у наредном броју „Политике за децу”. Тако се претходни број чува до следећег, а комплетирана „Политика за децу” је велика шарена књига – антологија и сваштара, песмарица и енциклопедија.
У питањима „Дашто ми ти дашто” појављују се и једначине, мозгалице, досетљивости и духовитости, а оне у првом броју „саопштио је Ахмед Кантарџић, Сарајево”.
И тако, из броја у број: бајке, басне, приче, легенде, каже, скаске – руске, француске, енглеске, индијске, финске, италијанске, норвешке, јапанске, корејске, црначке, али и српске, узете из управо објављене књиге Српске народне бајке Веселина Чајкановића, издање Рајковића и Ћуковића: „Два новца”, „Свети Сава и сиромах сељак”, „Насрадин Хоџа и Француз”, „Пошла кока на пазар”. Ауторске приче и песмице често су потписане псеудонимима и иницијалима од којих неки још нису одгонетнути.
По узору на народну, многи писци пишу нове легенде о Светом Сави.
Ту су загонетни цртежи у којима оштро око проналази сакривене предмете, птице или животиње. У рубрици „Какав отац – такав син” нацртано је осам ликова – очеви и толико синова – дечака и младића. „Пронађите ко је чији син! По изгледу, по оделу, по лицу...”
Затим, „Тајанствени кружићи”, „Чудновате скривалице” – све чиме се забавља, покреће маштање, вежба уочавање, оштри ум. „Шта је погрешно на овој слици”, „Шаљива питања”, „За мале цртаче”, „Којим путем може девојчица најбрже да стигне до кућних врата?” – лавиринти и плетенице...
Ево и „комада у једном чину”, погодног за позоришне игре и школске приредбе.
Илустровани цртежима, „Путовања и авантуре храброг Коче” излазе из броја у број – без потписа. Доцније ће се сазнати да је писац те чувене поеме надреалиста Александар Вучо. Песму за песмом потписује псеудоним Стеб. Ускоро ће се појавити и пуно име песника: Стеван П. Бешевић.
Иницијалима се, с почетка, потписује и знаменити песник Гвидо Тартаља који у то време пише једну од првих теоријских књига Дечја књижевност, објављену у издању Књижарнице Јеремије Џелебџића.

ЈУНАЦИ ЕПОХЕ

„Не дижући писаљку с папира, ево шта је нацртала Мира”: Жирафа, папагај и зец, све само једном линијом. „Узмите провидну хартију, па лепо прецртајте. Неће бити тешко.” Или, мало даље: „Овако се црта зец” – у четири етапе. Часови игре, цртања, размишљања, учења...
У десет слика, налик линорезу, „исприповедан” је живот Светог Саве: „Како је млади краљевић очев двор заменио манастиром и своме народу више користио књигом него његова браћа стрелама и мачем”. По истом поступку „нацртан” је живот писца и просветитеља Доситеја Обрадовића, потом вајара Ивана Мештровића, државника и дипломате Јована Ристића. Била је то рубрика „Живот великих људи у сликама”.
Народна шаљива песма о женидби врапца Подунавца стоји поред песме о освети фудбалског пораза у Монтевидеу, који се још памтио:

Ја сам мали, али
Велики порашћу
И футбалу нашем
Част и славу спашћу.

Какав Тирке, Вампир,
Моша ил’ Бек Ива!
Ја ћу тек да будем
центар, ватра жива.

„Политика за децу” објављује необичне и занимљиве „новости”: „Робинзоново острво опет ће остати пусто”, „Јесте ли видели зелене руже”, „Дрво у течном стању”, „Гренланд тоне”.
У исто време, млади читаоци могу сазнати више о прототиповима јунака и повестима омиљених књига: Робинзон Крусо, Приче из 1001 ноћи, Чича Томина колиба, Кожна чарапа. Књига је најближи род новинама за децу.

ЧИКА БРАНА И ЧИКА АНДРА

У четвртак, 20. марта појављује се чувени Чика Андра (Франичевић). На почетку песме стоји фотографија дечака који за столом решава задатке:

Наш основац Аца (гледајте му слику!)
Свакога четвртка чита „Политику”.

И никад не прође, а да тога дана
Не кликне: Живела наша „Дечја Страна!”

Чика Андра је, уз Чика Брану (Цветковића), најплоднији аутор предратне „Политике за децу”. Најважнија фигура стварања за децу у овој деценији је Чика Брана. Свестрани уметник, пише римоване бајке, басне и приче. Чудесном лакоћом, савршенством приповедања у ритму песме:
Слушао сам од сељака: био дека, била бака, па од јутра све до мрака дворила је деку бака. Дека стење из буџака:
„Бако, ја бих ваљушака.”
А на то ће бака рећи:
„Умесићу један већи.”
Доста брашна узе шаком, па замеси са кајмаком...
У тој форми написао је читаву збирку прича, са унутрашњом римом, идеалних за читање наглас и учење напамет, међу њима и славну „Зунзарину палату”, која је имала много издања као засебна сликовница. Душко Радовић ју је, пола века доцније, уврстио у Антологију српске поезије за децу, а могла би се уврстити и у антологију српских прича за децу.
„Политика за децу” објављује оглас о изласку књиге песама и прича о Марку Краљевићу „и са шареним делом загонетака, чаролија, игара, итд”. „Одлични сликар В. Жедрински направио је око четрдесет слика. ,Златна књига‘ излази сваког месеца, у тврдим корицама, на 160 страна, формата Књижевне задруге”... У наредним бројевима „за сву добру децу”, с песниковом фотографијом, препоручиће се и најлепше Чика-Андрине песме, штампане у „Златној књизи”.
Златне новине прате златне књиге. Златне су племените идеје – поруке, игре, шале, радост стварања за најмлађе.
Да би се славне старе приче предочиле деци, приступало се њиховом прилагођавању и препричавању – по Плутарху, по Ла Фонтену...
И у наредним годинама „Политика за децу” обилује ребусима и илустрованим сценама у којима су главни јунаци деца и животиње. Чика Андра пише песме на основу фотографија, а Чика Брана препевава старе приче – и српску народну „Клин-чорбу”. Приче у наставцима прича и Чика Аца. Плодном Чика-Андри који стихује илустроване приче о мачку Тину са Булбулдера придружује се, причама, Јелена Билбија. Појављују се полуслике и полу-приче. Индијански мит дочарава Америку, а путопис Африку. Потписане именом „Аскерланд”, појављују се „Подвизи дружине Пет петлића” – аутор је велики песник детињства Александар Вучо.
Новине су увек актуелне: у зиму песме о снегу, о празнику – празничне теме, улето – о летовању и распусту... Мале новине су мала школа и мала играоница – спајају децу са светом, старим и новим знањима...

БРАНКО И ДЕСАНКА

У августу прве године појављују се иницијали „Д. М.” – Десанка Максимовић. Под тим иницијалима објавиће велика песникиња, тада тридесетогодишњакиња, много песама, бајки и прича – побожних, поучних, о куцама. Њен раскошни и свестрани дар, стил и језик, засјаће посебним сјајем у причама писаним из четвртка у четвртак... Из броја у број, Десанка приповеда – причом и строфама. Те Десанкине приче чине мале прозне огледе из веронауке. У причи „Празници на небу” приказује се Божија правда и надокнада оној деци која су на овом свету живела тешко.
Приче пишу Чика Божа, Чика Ђура („Брука мачка Мицка”), и Бата Коста („Мало страшило”), Фрида Филиповић („Прича о људској руци и мајској ноћи”), Милица Јанковић, Бранко П. Сучевић („Божићна прича о јагњету”). Чика Андра пише песме-басне и сатиричне песме, донекле за децу, однекле за одрасле („Свиња и лав”, „Кад је во критичар”). Чика Брана пак чаробњак је уметничке песме-загонетке.

Хајд, брзо погоди:
Пре почетка лета,
Шта на земљи цвета
А у земљи роди?

Одгонетка је: кромпир. Или:

Ако дрво, четинар,
Једној риби буде пар,
Тог ће часа такав рад
Начинити бачки град.

 (Сомбор)

Понекад је одгонетка у акростиху. Играма и поукама нема краја.
За писање у „Политици за децу” пристасао је и Бранко Ћопић који тада има тек двадесетак година. Пише многе чудесне приче: „Цврчак тражи сунце”, „Хвалисавац и песник”, „Мачак отишао у хајдуке”, „Сунчев певач”, међу њима и антологијску причу „Последњи потомак великог борца”. Понеку ауторску басну објави и мајстор Милан Вукасовић. Његове басне изашле су, у то време, и у „Колу” Српске књижевне задруге.
Десет година касније, на насловној страни „Политике за децу” појављује се Дизни са својим јунацима – Паја Патак, Плутон, Шиља, Мики, Мини.
У јулу 1940, у наставцима излази стрип Барон Минхаузен – црта га Ђорђе Лобачев, аутор стрипова на теме српске јуначке поезије.

ПРИБЛИЖАВАЊЕ КРАЈУ

За време рата „Политика за децу” не излази. Наставља тек 1952, сматра се, због несташице хартије. И тада, умногоме се држи старе традиције – појављују се нови писци, нове занимљивости, нове теме. Побожних тема више нема. У социјалистичкој епохи ни Десанка више није штампала своје приче о вери у Бога, а неке у рату писане бајке и басне укључила је у књигу Ако је веровати мојој баки.
За децу приче пишу: Александар Поповић, Драган М. Маловић, Светислав Божиновић, Ахмет Хромаџић, Алекса Микић, Божидар Кнежевић, Јованка Хрваћанин, Бранко В. Радичевић, Весна Алексић, а песме: Десанка, Гвидо Тартаља, Драган Лукић, Григор Витез, Воја Царић, Момчило Тешић, Брана Црнчевић, Милован Данојлић, Душан Радовић, Мира Алечковић, Миодраг Матицки, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Зорица Бајин Ђукановић, Драгомир Ђорђевић и многи други. Ивица Вања Рорић стиче углед писца за децу пре него што је напунио 18 година... Уз писце увек иду илустратори, у свим временима.
Свој раскошни дар за писање песама за децу рано је огласио Добрица Ерић. Ево песме „Јутро”, од 30. јануара 1964:

Свој прозор широм отвори Цица
И виде на трешњи сребрну круну
А у собицу долете птица
Са белим цветом зиме у кљуну.

Многи ученици-сарадници „Политике за децу” постаће за коју годину или деценију познати писци – за децу или за одрасле.
У социјалистичкој епохи преводе се и штампају приче и бајке многих народа и култура: персијске, цејлонске, египатске, азербејџанске, индонежанске, израелске, финске, сибирске и афричке, Лужичких Срба... Српске народне приче и загонетке – из збирке Новице Шаулића.
Преводе се и кратке приче светских писаца: Тагоре, Ђани Родари, Елин Пелин, Фред Ериксон, Сомерсет Мом, Игор Смољников...
После Другог светског рата „Политика за децу” више је књижевна а мање научна и забавна. Рубрика Дизнијевих „Чуда природе” излази исто четвртком, али на редовним странама Политике. Новине су још дуго црно-беле, али их цртежи чине шареним.
Илустратори и карикатуристи улепшавају странице за децу: цртежи се исто играју.
И све то без готово иједне словне грешке.
Од године 2009. „Политика за децу” је преполовљена – на једну страницу новине-мајке. Шта се то преполовило?
У новинама се најбоље види дух доба.
Да ли је све то оној деци требало, а овој данас не треба? Или све има у компјутеру, па новине (и књиге) нису потребне?
Историја „Политике за децу” много је шира и богатија од овог подсећања. Ово је само један поглед. Да покажемо како свега тога данас нема.
Или нису више потребна деца, или деци нису потребне новине.